MISIJA - ROSETTA

Razvoj projekta je zapoceo jos 1992. godine. Start Rosette je bio predvidjen za 13. Januar 2003. godine i kao cilj je bila predvidjena kometa 46P/Wirtanen. Zbog teskoca sa raketnim programom Ariane-5 (jedna raketa je eksplodirala), start je odlozen i trazio se novi cilj, kometa koja jos nije aktivna. To je bio onda 67P/Tschurjumow-Gerassimenko. Dana 26. Februara 2004 start je odlozen zbog jakih vetrova, a sledeci dan je ponovo odlozen start zbog kvara na toplotnoj zastiti. Tako je lansiranje bilo 2. marta 2004. godine iz svemirskog centra u Francuskoj Gvajani. Na brodu su bile dve glavne komponente: sonde Rosetta i lander Philae.

Na putu do komete, Rosetta je preletela u blizini asteroida 2867 Šteins i 21 Lutetia, i izvela nekoliko gravitacionih praćki zahvaljujući Zemlji i Marsu.  Posle toga je stavljena u duboku svemirsku hibernaciju koja je trajala 957 dana. Do svog konačnog cilja stigla je 6. augusta 2014.  godine, uspešno izvela dva orbitalna manevra uklapanja, i ušla je u orbitu svoje ciljne komete.  Lander Philae se odvojio od Rosette 12. novembra 2014. u 10:03h po CET, a njegovo sletanje na površinu komete bilo je oko 17:00h po CET, kada je odmah zapocela istrazivanje povrsine. Na pocetku su prikupljene fotografije visoke rezolucije, kako bi se odredilo mesto pogodno za sledanje landera File. Predlozeno je vise desetina lokacija, ali je na kraju odabrana lokacija sa radnim nazivom J. Lender se prilikom sletanja odbio od povrsine i nastavio da pluta u svemiru oko komete. Odskocio je brzinom od 38 cm/s, ali posto gravitacija komete gotovo ne postoji, nastavio je da pluta sledeca dva sata, posle cega je jos jednom sleteo posle sedam sati slobodnog pada i ponovo odskocio da bi se konacno zaustavio vise od jednog kilometra daleko od primarnog mesta sletanja. Tako se lander nasao u senci jedne litice i time dobio problem snabdevanja energijom, jer solarni planeli i baterije nisu dobijali dovoljno svetla u senci. Bio je osvetljen samo oko 90 minuta, umesto 6-7 sati kako je planirano. Takodje je bio problem sto jedna od tri noge lendera nije bila u kontaktu sa povrsinom komete. Svi instrumenti su radili normalno, ali neki nisu mogli da se iskoriste dok sve tri noge lendera nisu na povrsini. Lender je opremljen sa deset instrumenata, medju kojima su spektrometar, nekoliko kamera i busilica za ispitivanje unutrasnje strukture komete.

Dana 14.6. 2015. posle duzeg zatišja, letilica se probudila iz hibernacije i ponovno uspostavila komunikaciju sa Zemljom. Rosetta i Philae ce na kraju misije, za vreme aktivne faze komete kada se razvijaju koma i rep, da je prate na putu do Sunca. Najblizu tacku Suncu ce dostici u avtustu 2015. godine. Ova misija je kostala milijardu dolara i u njoj su ucestvovale 17  nacija.

11. AVGUST 2015.

ROZETINA KOMETA U AKCIJI

Fotografije su napravljene na udaljenosti od 186 kilometara od centra komete. Mlaz ima minimalnu brzinu od 10 metara u sekundi.