MISIJA - MRO

by **Admin** Sat Aug 15, 2015 9:48 pm

MARS RECONNAISSANCE ORBITER je letilica koja istrazuje Mars.
Ulaskom u orbitu oko Marsa u martu 2006.godine, letilica je postala njegov 4. vestacki satelit.
MRO je istražila područja za sletanje rovera i letilica Phoenix i Mars Science Laboratory

Lansirana 12. avgusta 2005. godine raketom Atlas V-401. Letilica je do Marsa došla za 7,5 meseci nakon 4 korekcije putanje, tj. u martu 2006. godine. 6 motora je moralo da gori 27 minuta da bi smanjili brzinu od 10.450 km/h na 6.800 km/h. Letilica je ušla u jako eliptičnu orbitu najbližu Marsu na 300km, a najudaljeniju od Marsa 45.000km. Kasnije je tačka gdje je najudaljenija od Marsa smanjena na 450 km, a oko njega obilazi svakih 35 sati. Za smanjenje brzine korištena je metoda aerobrakinga. Cilj MRO-a je trazenje vode na Marsu i istraživanje tla.

INSTRUMENTI:

Kamere-HiRISE - Kamera visoke rezolucije, CTX - Konteksna kamera, MARCI - Kamera u boji

Spektrometri - Spektrometar za skupljanje podataka o Marsu

Radiometar - MCS (Mars Climate Sounder)

Radar - SHARAD (Shallow radar

Gravity Field Investigation Package - paket za istraživanje gravitacionog polja

Atmospheric Structure Investigation Accelerometers - istraživanje strukture atmosfere

Electra UHF Communications and Navigation Package - navigacijski paket

Optical Navigation Camera - optička kamera za navigaciju

Ka-band Telecommunications Experiment Package - telekomunikacijski paket

MRO dobija energiju iz dve solarne ploče od kojih svaka ima 11 kvadratnih metara. Svaka moze da se pomera gore-dole, levo-desno. Spojene daju napon od 32 V, a svaka od njih pretvori 26% Sunčeve energije u električnu. Za skladištenje energije se koriste dve nikl-hidridne baterije. Takođe je kompjuter na MRO-u otporan u slučaju Sunčevih erupcija. Za "razgovor" letilice i kontrole misije se koristi velika antena sa dva pojačala. Postoje još dve manje antene za hitne slučajeve. Leelica ima 1.187 kg goriva, a čak 70% se iskoristilo za ulazak u orbitu oko Marsa. Sonda ima 20 raketnih potisnika.

6 velikih - zajedno stvaraju potisak od 1020 N
6 srednjih - vrše korekcije putanje - svaki stvara 22 N potiska
8 malih - vrše kontrolu visine - jedan stvara 0,9 N potiska

by **Admin** Sat Aug 15, 2015 10:20 pm

12. AVGUST 2015.

LYCUS SULCI

Kao vecina oblasti Tharsis, Lycus Sulci pokazuje debele naslage svelte Marsove prasine.

by **Admin** Sat Aug 15, 2015 10:29 pm

12. AVGUST 2015.

JARDANG NASLAGE NA APOLLONARIS PATERA

Ovde vidimo teren sa neverovatnom morfološkom dihotomijom: relativno glatka oblast koja prelazi u oštre grebene. Ovi grebeni, usklađeni u skoro istom pravcu, nazivaju se jardangs. Oni se ne nalaze samo na Marsu. Mnogi jardangs mogu naći na Zemlji u veoma suvim predelima sa jakim vetrovima koji tamo vladaju.

by **Admin** Sat Aug 15, 2015 10:48 pm

12. AVGUST 2015.

SVETLE NASLAGE NA TITHONIUM CHASMA

Tithonium Chasma je deo Valles Marineris, najvećeg kanjona u Sunčevom sistemu. Kada bi se taj kanjon nalazio na Zemlji, sa više od 4.000 kilometara duzine i 200 kilometara širine, prostirao bi se preko celih Sjedinjenih Drzava. Tithonium Chasma je dugačak oko 800 kilometara. "Chasma ", kako je definisano od strane Internacionalne Astronomske Unije, je izdužena, strma jednostrana depresija.

by Sponsored content

MISIJA - MRO

MISIJA - MRO

Re: MISIJA - MRO

Re: MISIJA - MRO

Re: MISIJA - MRO

Re: MISIJA - MRO