13-CHANDRA - PICTURE OF THE WEEK - JUNI 2018.

 Tim naucnika koji koriste podatke sa opservatorije XMM-Newton i Chandra, kao i Swift-rentgenskog teleskopa, su pronasli dokaze o postojanju crne rupe srednje mase (IMBH). Naučnici imaju jake dokaze o postojanju zvezdanih crnih rupa, koje su tipično od pet do 30 puta veće od Sunca. Takođe su otkrili da supermasivne crne rupe sa masama koje su velike kao milijarde Sunca postoje u centrima većine galaksija. Dugo su tragali za IMBH vrstama koje bi postojale između ova dva ekstrema, koje bi sadržale hiljade solarnih masa.

Jedna od retkih metoda koju naučnici mogu da koristite u pokušaju pronalazenja IMBH je da sačekaju,  da zvezda prođe blizu nje i postane poremećena. Ovaj događaj uzrokuje da crna rupa emituje bljesak koji mogu da posmatratju teleskopi kao sto je Chandra. Ranije je ovakav događaj bio jasno vidljiv samo u centru galaksije, ali ne i na spoljnim ivicama. U ovoj novoj studiji, naučnici su identifikovali moguću IMBH u posmatranjima velike galaksije udaljene 740 miliona svetlosnih godina. S obzirom na ovo i druga uočena svojstva, naucnici su zaključili da ovaj izvori rentgenskih zraka predstavljaju zvezdu koja je bila iskidana crnom rupom mase koja je oko pedeset hiljada puta veća od Sunca.  

Centralne crne rupe mogu da budu pokretačka snaga u tome koliko se zvezdanih formacija javlja u određenoj vrsti retke galaksije. „Crveno grumenje“ su relikti prvih masivnih galaksija koje su se formirale milijardu godina nakon Velikog praska. Dok su se većina njih spajala sa drugim galaksijama, neke su ostale netaknute kroz celu istoriju univerzuma. Astronomi su koristili Chandru da bi saznali više o tome kako crne rupe u ovim galaksijama utiču na formiranje zvezda.

MACS J0717 se nalazi oko 5,4 milijardi svetlosnih godina udaljeno od Zemlje, u sazvežđu Auriga (Kocijas). To je jedan od najsloženijih poznatih jata galaksije. Umesto da bude jedno jato, to su u stvari ceti jata galaksije, koja se sudaraju. Ova slika je kombinacija opservacija Hablovog svemirskog teleskopa (pokazuje galaksije i zvezde), Chandra svemirske opservatorije (difuzna emisija u plavom) i NRAO Jansky Very Large Array (difuzna emisija u roza boji). Zajedno, tri skupa podataka su proizvela jedinstveni novi prikaz MACS J0717. Podaci sa Habla otkrivaju galaksije kako unutar klastera tako i daleko iza njega, a Chandrini podci pokazuju svetle džepove gašenja gasa - zagrejanih do milion stepeni. Podaci prikupljeni sa Jansky Very Large Array, prate radio emisiju unutar klastera, ogromne udarne talase.

Opservacije Chandra opservatorije, ukazuju na to da dve najsjajnije zvezde u sistemu Alfa Kentauri ne „napadaju“ planete oko njih velikom količinom rentgenskih zraka. Alfa Kentauri je trostruki sistem zvezda koji je od Zemlje udaljen samo oko 25 triliona kilometara i sadrži najbližu zvezdu našem Suncu. Dve od tri zvezde u Alfa Kentauri sistemu liče na Sunce, što je veoma važna činjenica u potrazi za egzo planetama na kojima bi moglo da se živi. Chandra je posmatrala sistem Alfa Kentauri svakih šest meseci više od jedne decenije, pružajući dragocene informacije o zvezdama u sitemu.