02-CHANDRA - PICTURE OF THE WEEK - JULI 2017.

Rafali gama zraka ili GRB su jedni od najnasilnijih energetskijih događaja u Univerzumu. Iako su ovi događaji najsvetlije eksplozije u univerzumu, nova studija koja koristi NASA/Chandra rentgensku opservatoriju, satelit Swift i druge teleskope ukazuju na to, da naučnici verovatno propustaju većinu ovih moćnih kosmičkih detonacija.

Oko tri nedelje posle otkrića GRB 140903A, tim istraživača, je posmatrao je posledice GRB-a na rentgenskim snimcima Chandre. Posmatranja kako se emitovanje rentgenskog zraka iz ovog GRB tokom vremena smanjuje, daje važne informacije o svojstvima ovih rafala.

Tako su astronomi dobili najbolje dokaze da nasilne stelarne fuzije produciraju tanke mlazove. To znaci, da veci deo ovih dogadjaja ostaje neprepoznat, jer teleskopi ne znaju gde da ih posmatraju. Rezultat ima dejstvo na procenu broja ovakvih fuzija, koje mogu da se determinisu uz pomoc posmatranja gravitacionih talasa.

Oko 9.000 svetlosnih godina daleko od Zemlje, u Strelac kraku naše galaksije Mlečni put, nalazi se NGC 3576 (poznata i pod nazivom Maglina Kip slobode), To je složena maglina ispunjena zvezdama u mnogim fazama života.

Ogromni molekularni oblaci su široki kosmički objekti, koji se uglavnom sastoje od molekula vodonika i atoma helijuma. U njima se rađaju nove zvezde i planete. Ovu oblaci mogu da sadrže više od milion masa Sunca i da se prostiru preko stotina svetlosnih godina. Molekularni oblak na slici, nosi oznaku W51 i on je jedan od najbližih Zemlji, udaljen samo 17.000 svetlosnih godina. Zbog njegove relativne blizine, oblak je veoma dobra mogućnist za astronome, da bi istražili kako nastaju zvezde u našem Mlečnom putu.

Nova kompozitna slika od W51 pokazuje energetske emisije ovih stelarnih jaslica, pri čemu su rentgenski zraci koje je registrovao Chandra u plavoj boji. Za oko 20 sati ekspozicije, Chandra je registrovao više od 600 mladih zvezda, kao tačkaste rentgenske izvore. Takođe su posmatrane difuzne rentgenske emisije interstelarnog gasa sa temperaturom od oko milion stepeni Celzijusa. Infracrvena svetlost, registrovan od NASA-svemirskog teleskopa Spitzer, je u narandžastoj i žuto-zelenoj boji, što ukazuje na hladan gas  zvezde, koje su opkoljene diskovima hladne materije.

W51 sadrži nekoliko jata mladih zvezda. Chandra podaci ukazuju na to, da se rentgenski izvori u toj oblasti nalaze u malim čvorovima. Značajna koncentracija više od 100 izvora se nalazi u centralnom zvezdanom jatu i nosi oznaku G49.5-0.4.

Na udaljenosti od oko 1.500 svetlosnih godina, maglina Orion je jedna od najbližih zvezdnih formacija Zemlji. To čini Orion - omiljenim za amatere astronome i neobavezne posmatrače neba - jer je odlična lokacija za proučavanje kako su se rodile zvezde i kako su se ponašale se tokom njihovog zvezdanog detinjstva. Na ovoj kompozitnoj slici, centralni deo Oriona se posmatra kao nikada ranije kroz NASA Chandra rentgensku opservatoriju i Hablov svemirski teleskop.

Svetli izvori (plavi i narandžasti) na ovoj slici su novoformirane zvezde snimljene u rentgenskom svetlu dugim nizom Candrinog posmatranja. Ove skoro kontinuirane opservacije, koje su trajale skoro 13 dana, omogućile su astronomima da prate aktivnost Zvezda staorsti između 1 i 10 miliona godina. Uočilo se. da zvezde zrace mnogo jacim intenzitetom rendgenskog zracenja od našeg Sunca danas. To ukazuje na to da je naš Sunce imalo mnogo nasilnih i energetskih izliva kada je bilo mnogo mlađe. Šljunkoviti filamenti (roza i ljubičasti) su oblaci gasa i prašine kako ih je Habl video u optičkom svetlu. Ovaj gas i prašina će jednog dana kondenzovati u diskove materijala iz kojeg će se roditi buduće generacije zvezda.

Mlaznice koje generišu supermasivne crne rupe u središtima galaksija mogu da pošalju velike količine energije na ogromne udaljenosti. 3C353 je širok, dvostruko ispupčen izvor, gdje je galaksija sićušna tačka u sredini, a džinovski izbačaji zračenja (džetovi)mogu da se vide u rentgenskim zracima iz Chandre (ljubičasti) i radio podacima veoma velikog raspona (narandžasta boja).